Постови

PREĆUTANA ISTINA! BURNA PROŠLOST RODNOG MESTA SLAVNOG NOBELOVCA IVE ANDRIĆA!

Слика
   Piše:  Igor Mitić - Beograd Iako je u domaćoj i svetskoj istoriji ostavio velik i neizbrisiv trag, o poreklu, ranom detinjstvu i životu slavnog nobelovca  Ive Andrića  nije se puno pisalo ni govorilo. Svetski priznati književnik je rođen 9. oktobra 1892. godine u mestu Dolac kod Travnika i svoje detinjstvo je proveo u Bosni koja je tada pripadala Austrougarskom carstvu.  U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki pisac rodio se u noći između 9. i 10. oktobra, u Travniku, dok mu je majka boravila kod rodbine. Sam pisac će kao datum rođenja navoditi 10. oktobar koji je kasnije i ozvaničen.   O značajnim delima i ostvarenjima našeg nobelovca napisano je hiljade i hiljade tekstova, pisano je i o njegovim anegdotama i zanimljivim situacijama, o mestima koje je posećivao i obilazio, o susretima sa ljudima različitih profesija i
Постави коментар
Прикажи све

GORNJA RAVSKA - HRVATSKO SELO KOJE JE DALO DOPRINOS STVARANJU REPUBLIKE SRPSKE!

Слика
Piše: Igor Mitić Republika Srpska ne zaboravlja pripadnike drugih nacionalnosti koji su se borili u Vojsci Republike Srpske. Ravska, inače većinski hrvatsko selo, imalo je stotinu i petnaest dobrovoljaca hrvatske nacionalnosti u vojsci Srpske. Ovo mesto je inače  smešteno u blizini Rudnika železne rude Ljubija, nedaleko od Prijedora.   Zajedno sa komšijama Srbima, meštani hrvatske nacionalnosti učestvovali su u Odbrambeno-otadžbinskom ratu a njih devetoro položilo je svoje živote za slobodu. RAVSKA - SINONIM ZA ČAST I POŠTENJE Svako mesto u Bosni i Hercegovini poseduje neku svoju specifičnost, neku posebnost koja je izdvaja i razlikuje od drugih. Tako je i selo Ravska ostalo čuveno po dobrom, vrednom i čestitom narodu  koji je poštenim radom i teškom mukom sticao, stvarao i gradio. Reč je pitomim, dobrodušnim ljudima koji svakog gosta srdačno prime i dočekaju. Svoju humanost pokazali su i u tom najburnijem periodu, kada su stali uz svoje komšije Srbe i suprotstavili se talasu mržnje. S
Постави коментар
Прикажи све

HRAM U SKELANIMA - SIMBOL POVRATKA I OPSTANKA SRBA

Слика
Piše:   Igor Mitić Skelani su rajsko naselje smešteno  na levoj obali reke Drine i to na samoj granici sa Republikom Srbijom. Od susedne Bajine Bašte deli ih samo most! Interesantna je činjenica su Skelani  još pedesetih godina prošloga veka imali status opštine, međutim, ovo područje danas pripada opštini Srebrenica.  S obzirom da su neki stanovnici Skelana od svoje matične opštine udaljeni i do pedeset kilometara, ne treba nas čuditi što je ovo mesto oduvek bilo oslonjeno na susednu Srbiju. Simbolično, Skelani su oduvek predstavljali most koji je povezivao i spajao naš narod sa obe strane Drine i zato ovo mesto ima posebno, značajno mesto u bogatoj srpskoj istoriji.  Glavne asocijacije na Skelane su  fascinantni pejzaži uz reku Drinu, te nadaleko čuveno  Arheološko područje Skelani, inače nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine. Skelani su velikom broju ljudi ipak ostali u sećanju po surovim ratnim zbivanjima koja su u značajnoj meri obeležila živote svih ljudi ovoga kraja.  Zaštitni
Постави коментар
Прикажи све

LATINSKA ĆUPRIJA - SVEDOK BURNE ISTORIJE I ZAŠTITNI ZNAK LJUBOVIJE I PODRINJA

Слика
Opština Ljubovija se nalazi na krajnjem zapadnom delu Srbije a sama teritorija je zapravo deo šire regionalne administrativne jedinice, Mačvanskog okruga ka kojem gravitira u ekonomskom, privrednom i kulturnom pogledu. Ljubovija je danas prepoznatljiva po brojnim turističkim destinacijama, prirodnim lepotama i  fascinantnim pejzažima, ali i brojnim skrivenim mestima i građevinama koje nam je duga i raznolika istorija ovog prostora ostavila.  Smeštena na razmeđu značajnih puteva i Ljubovija je poput drugih mesta u Podrinju kroz istoriju bila centralno mesto važnih društvenih zbivanja.  Među brojnim interesantnim lokalitetima koji se mogu posetiti i obići naročitu pažnju turista privlači čuveni Rimski most ili Latinska ćuprija , kako ga često nazivaju stanovnici ovog kraja. Most se nalazi na reci Ljuboviđi i  datira još iz vremena starih Rimljana. "Latinska ćuprija" se zapravo nalazi na nekadašnjem karavanskom putu prema Valjevu, gde se i danas u netaknutoj prirodi i blizini či
Постави коментар
Прикажи све

CRKVA SVETOG ĐORĐA U SOPOTNICI - SVEDOČANSTVO OPSTANKA SRPSKOG NARODA U ISTOČNOJ BOSNI

Слика
https://www.youtube.com/watch?v=c6lY0YWQQXQ Pre trideset i dve godine, tokom septembra 1992. godine, zapaljen je  Hram Svetog velikomučenika Georgija  u Sopotnici kod Goražda. Ovaj vandalski, nehumani čin počinjen je u sklopu kampanje etničkog nasilja i ratnih zločina nad srpskim stanovništvom a uprkos brojnim dokazima i podacima o samim počiniocima, još uvek niko nije procesuiran za ovo nedelo. Hram Svetog Georgija predstavlja jedan od najznačajnijih verskih, kulturnih i istorijskih spomenika i mesto koje je vekovima okupljalo srpski narod i čuvalo naš identitet. Hram je smešten n a samoj entitetskoj granici između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, pored magistralnog puta Goražde-Višegrad. Za Srbe u Goraždu ova svetinja nije samo sakralni objekat  već nešto mnogo više i značajnije - simbol opstanka našeg naroda na području gornjeg Podrinja. Istorijski podacima nam pokazuju kako je hram sagradio je Herceg Stefan Kosača 1446. a u periodu od 1529. do 1531. pri crkvi je r
Постави коментар
Прикажи све

KISELJAK: SEĆANJE NA HUMANOST HRVATSKOG NARODA PREMA SRPSKIM CIVILIMA

Слика
  Rat u Bosni i Hercegovini (1992-1995) ostavio je za sobom pustoš i rasulo a narodima koji ovde žive nezaceljene rane i gorke uspomene. Ipak, i u tim burnim vremenima bilo je mnoštvo pozitivnih slučajeva humanosti gde su se obični ljudi među sobom pomagali i spašavali jedni druge. Upravo na temelju tih svetlih primera čovečnosti svi danas možemo mnogo naučiti i graditi bolje i prosperitetnije društvo. U sarajevskom javnom diskursu danas je, nažalost, gotovo nemoguće bilo šta čuti i saznati o dobročinstvima koje su pokazali pripadnici hrvatskog i srpskog naroda za vreme poslednjeg rata. Tako imamo situaciju da brojni bošnjački mediji koji su najčešće instruisani od vladajućih političkih partija uglavnom propagiraju mržnju i podele podgrejavajući međuetničke tenzije. HUMANOST NARODA KISELJAKA Čini se da tog 20. juna 1992. godine nije bilo humanijeg mesta na prostoru bivše Jugoslavije od Kiseljaka, gradića u srednjoj Bosni čiji su stanovnici upravo u tim teškim, burnim, ratnim vremenima
Постави коментар
Прикажи све