BITKA ZA OSLOBOĐENJE SKELANA - HEROJSKI PODVIG "GARDE PANTERI"

Kada kažemo "Garda Panteri" prve asocijacije svakako jesu čelična hrabrost i odvažnost srpskih boraca, te humanost, plemenitost i srčanost koju su tokom minulog rata pokazali pripadnici ove vojne formacije. Značajnu ulogu u osnivanju ove elitne  jedinice Vojske Republike Srpske imao je legendarni Ljubiša Savić Mauzer i ona je prvobitno nosila naziv Nacionalna garda Srpske autonomne oblasti Semberija i Majevica. Od samog osnivanja 1992. godine, "Panteri" su se isticali časnom i požrtvovanom borbom, donoseći slobodu svom narodu koji se doslovno nalazio na ivici istrebljenja.

Na svom viteškom ratnom putu, srpski borci izvojevali su brojne pobede i ostvarili slavne uspehe, upisavši svoja imena zlatnim slovima u večnu legendu. Budućim generacijama ostavili su u amanet časno ime i dela dostojna ponosa.

Specijalna brigada "Garda Panteri" bila je i ostala sinonim za čast, odlučnost, vernost otadžbini, nepokolebljiv duh srpskog borca i bratsku solidarnost među svim svojim pripadnicima.

Prvi komandant jedinice bio je veliki srpski junak potpukovnik Branko Pantelić Panter a za slobodu Republike Srpske život je dao stotinu i jedan borac. 

Ratni put "Garde Panteri" vodio je iz Semberije preko Majevice, srednjeg Podrinja, Nišićke visoravni, pa sve do Kupresa. Herojski podvizi i vojni uspesi i danas su ostvarenja o kojima mlađi naraštaji sa ponosom govore i pričaju. Časna borba vođena moralnim i humanim principima oslikala je i devedesetih godina herojstvo srpskog vojnika, njegovu želju da sačuva vlastito ognjište, da zaštiti nejač i ostvari slobodu. 

O borcima slavne "Garde Panteri" i danas se govori sa velikim poštovanjem! Za razliku od muslimanskih formacija koje su osvajale tuđe, borci "Garde Panteri" samo su branili svoja sela, svoje gradove i civilno stanovništvo koje je bilo veoma ugroženo. I ko zna koliko bi hiljada srpskih civila izgubilo živote, da nije bilo ovih junaka koji su uvek bili tamo gde je najteže. Hrabri junaci "Garde Panteri" su ratovali pod gotovo nemogućim i teško podnošljivim vremenskim uslovima - i po  najdubljem snegu, i po najgušćoj magli, ali i po najvećim vrućinama. Ipak, njihov cilj bio je njihova zvezda vodilja a to je prvenstveno bila zaštita srpskog  civilnog stanovništva - te ugrožene nejači koja ni za šta nije bila kriva a koja je bila suočena sa istrebljenjem! Civili su u srpske borce gledali kao na svoje zaštitnike, na jedine koji im mogu garantovati bezbednost i imali su beskrajno poverenje u njih što je borcima davalo još više motiva da se bore i jačalo njihov moral.    

Heroji Garde "Panteri" prošli su brojna ratišta širom Bosne i Hercegovine a teške borbe sa neprijateljem su vođene i na prostoru Podrinja. Reka Drina i danas krije hiljade tajni i neispričanih priča o tragičnoj sudbini srpskog naroda ali i o velikim junačkim delima srpske vojske. 

SKELANI - EPICENTAR SRPSKE TUGE ALI I VOJNIČKOG TRIJUMFA

U dnevniku mnogobrojnih herojskih podviga  srpskog naroda jeste i bitka za oslobođenje Skelana gde su časni srpski borci, pripadnici slavne Garde "Panteri", izvojevali veliku pobedu i oslobodili ovaj prostor od muslimanskih agresora pokazavši svoje viteštvo na delu! Reč je o ofanzivi koju je srpska vojska pokrenula 17. januara 1993. neposredno nakon strašnog zločina koji su muslimanske formacije počinile dan ranije 16.01.1993. nad srpskim civilnim stanovništvom u Skelanima. 

Upravo na primeru Skelana vidi se sva razlika između srpskih i muslimanskih boraca. Dok su muslimani - Bošnjaci svoju nadmoć pokazivali nad nevinim civilima, srpski borci su svoju hrabrost iskazivali borbom prsa u prsa na bojnom polju, na prvim linijama fronta. Zato i ne treba čuditi što su pripadnici Garde "Panteri" izašli kao pravi pobednici i vojnički potukli muslimanske agresorske snage. Bila je to časna i etički čista pobeda bez ikakvih tragova neljudskog ponašanja prema neprijateljskim zarobljenicima ili njihovim civilima. Srpski borci su ispoštovali sva pravila ratovanja i Ženevsku konvenciju što su potvrdili čak i sami muslimani u godinama nakon rata.

Heroji Garde "Panteri" bili su dobro organizovani, solidarni među sobom, imali su strategiju, plan i logistiku, jasno zacrtan cilj. Bili su opredeljeni da svaki borbeni zadatak izvrše na dostojanstven i moralan način. Uprkos tome što su samo dan ranije doživeli veliko stradanje od muslimanske vojske i što su svedočili zulumu koje je orićeva vojska počinila nad nedužnim srpskim civilima, nad ženama i decom, srpski vojnici nisu se opredelili za osvetu! Umesto jezika mržnje i odmazde odabrali su jezik časne borbe i time održali muslimanskom narodu veliku lekciju iz morala i ljudskosti. Mnogi muslimanski ranjenici su zbrinuti i pružena im je sva medicinska pomoć kako na teritoriji Republike Srpske tako i u  gradovima širom Srbije što samo govori o veličini našeg naroda i spremnosti da pomognemo čak i neprijatelju.

Sa druge strane, muslimanski vojnici su svojim nedelima u Skelanima (ali i u još preko stotinu srpskih sela u dolini Drine koje su spalili do kraja rata) svome narodu naneli trajnu sramotu a budućim generacijama ostavili breme zločina. 

KOBNI 16. januar 1993. - KAPITULACIJA LJUDSKOSTI

Skelani se nalaze na levoj obali reke Drine i to na samoj granici sa Republikom Srbijom. Ovo područje - mesna zajednica se sastoji od većeg broja nacionalno mešovitih - srpskih i bošnjačkih sela i zaselaka i administrativno pripada opštini Srebrenica (entitet Republika Srpska) a mostom je povezano sa Bajinom Baštom. Rat u ovom kraju muslimani su započeli još u aprilu 1992. a čitavo proleće, leto i jesen te godine bili su obeleženi teškim zločinima nad srpskim civilima. Jedno za drugim padala su nebranjena srpska sela. Muslimanske formacije pod komandom Nasera Orića spalile su preko stotinu srpskih sela i zaselaka na području srebreničke regije prilikom čega je život izgubilo preko tri hiljade i dve stotine Srba, među kojima najviše civila. Skelani su svo vreme odolevali napadima a meštani su nemo posmatrali tešku sudbinu susednih srpskih sela moleći se da ne dožive isto. Ali kasno...

Tog 16. januara 1993. napadnuti su Skelani. Napadači, muslimanski vojnici baš nikoga nisu poštedeli! Za manje od sat vremena, tog zimskog dana na kućnom pragu život je izgubilo 69 Srba, civila, meštana Skelana. Reč je o nenaoružanim ljudima, ženama, deci, starijoj populaciji. Među žrtvama je bilo i petoro dece, a ranjeno je čak osamnaestoro dece. Bili su krivi samo zato što su Srbi. Naoružane horde muslimanskih vojnika iz Srebrenice palile su i pljačkale srpske kuće a sela i zaseoke ove mesne zajednice pretvarali u plamen. Iza Orićeve vojske ostala je samo pustoš, razaranje, pepeo i dim! Muslimanski vojnici pod komandom Nasera Orića, ti večiti gubitnici na bojnom polju, svoju snagu su iskazivali nad nevinim srpskim civilima. 

Pred očima celog sveta odvijao se pravi horor i svi su ćutali. Kao što ćute i danas! Jer srpske žrtve se ne broje, za te zločine niko nikada nije odgovarao! Govori se samo o julu 1995. i stradanju muslimanskih vojnika i civila u Srebrenici, dok se period 1992-1993. i zlodela nad srpskim stanovništvom ignorišu i prećutkuju. 

Preko stotinu ljudi je ranjeno tog 16.01.1993. a tridesetoro srpskih civila, uglavnom žena i dece je zarobljeno i odvedeno u muslimanski logor u Srebrenici odakle se neki nikada nisu vratili. Tokom trajanja rata život je izgubilo ukupno 309 meštana Skelana! Zapaljen je i devastiran pravoslavni hram Svetih apostola Petra i Pavla, inače jedna od najlepših svetinja u Republici Srpskoj. 

NAPAD NA TERITORIJU SRBIJE

Tog 16. januara 1993. muslimanske snage granatirale su Bajinu Baštu i teritoriju Srbije - tada SR Jugoslavije. U tim napadima bilo je ranjenih civila. Proterani Srbi iz Skelana pronašli su privremeno sklonište u susednim gradovima u Srbiji iščekujući dan povratka na svoja ognjišta. Snajperima i pešadijskim naoružanjem pucano je po koloni srpskih civila koji su bežali preko mosta i bežali u Bajinu Baštu pokušavajući da spasu živote. Odbranom Skelana, odbranjena je i desna obala Drine, te sva srpska sela i gradovi na području Srbije, tada SR Jugoslavije, na čemu smo im svi veoma zahvalni. Na taj način onemogućena je realizacija bezumne ideje muslimanske vojske o prodoru na teritoriju Srbije - Bajine Bašte i susednih opština. Tako je ujedno zaustavljeno granatiranje i sprečeni su dalji zločini nad srpskim civilima.

PRELOMNI ISTORIJSKI MOMENT - BITKA KOJA JE PROMENILA SVE

Istorija srpskog naroda obeležena je velikom žrtvom i ispisana neprekidnom  borbom za slobodu - protkana verom u ideale i ovekovečena slavnim pobedama koje su oblikovale naš identitet kroz vekove. Bitka za oslobođenje Skelana svakako će ostati urezana u kolektivnom sećanju našeg naroda i doslovno takav podvig zaslužuje da nađe svoje mesto u školskim udžbenicima.

Uporedo sa napadom muslimanskih formacija na Skelane, tog januara 1993. planiran je i napad na uže područje grada Bratunca. Projektilima su zasipan centar grada, Drinska ulica i civilni objekti, prilikom čega je ranjeno i stradalo mnogo srpskih civila. Planiran je i pešadijski napad i upad u grad, ali su nečasne namere neprijatelja osujetili hrabri  srpski borci koji su združenim snagama pružili otpor Naseru Oriću i hordama muslimanskih vojnika. Bratunac je tada bio prepun srpskih civila, kako domaćih građana, tako i izbeglica iz spaljenih srpskih sela iz tri susedne opštine. Upad jedinica orićevih fanatika imao bi tragične nesagledive posledice a razmere zločina bile bi enormne.

Hrabri borci Garde "Panteri" stupili su tada na scenu i dobrom organizacijom i sjajnom vojnom strategijom potukli agresorske snage do srži. Tog 17. januara doslovno se zbio sudar dobra i zla.

Na jednoj strani nalazile su se okupatorske muslimanske jedinice koje su došle na tuđi kućni prag da počine zlodela, da pale i pljačkaju. 

Na drugoj strani stajali su časno hrabri srpski borci koji su branili svoja sela, ognjišta i svoje porodice, decu, civile! Vođeni pravičnim ciljevima uz svest da se bore za moralno ispravnu stvar, hrabri srpski ratnici su herojski i časno odbranili teritoriju Skelana i područje bratunačke opštine čime je omogućen povratak prognanog srpskog stanovništva u Skelane. 

Civili su odmah počeli da se vraćaju u svoje domove a ono što su zatekli i danas budi gorke uspomene. Zapaljene kuće, porušeni društveni objekti, razorena pravoslavna crkva, demolirana osnovna škola, opljačkana imovina...to su scene koje bi svi najradije zaboravili. Pustoš i nemu tišinu prekinuo bi po koji rafal. No, materijalna šteta se nekako nadoknadi ali bol za najmilijima večno ostaje. 

VETERANI GARDE PANTERI - HEROJI U RATU, HUMANISTI U MIRU

Danas, tri decenije kasnije može se reći da su  hrabri Panteri u svojim namerama u velikoj meri i uspeli. Republika Srpska živi i diše punim plućima, razvija se a nove generacije iskrenih patriota možda su i najbolji dokaz da je vredelo boriti se.

Svoju humanu misiju hrabri heroji Garde "Panteri", nastavili su i u posleratnom periodu. Udruženje koje okuplja veterane ove elitne jedinice, godinama aktivno učestvuje u društvenom životu Republike Srpske. Humanitarne akcije, posete demobilisanim borcima i njihovim porodicama, negovanje kulture sećanja, te obeležavanje značajnih datuma samo su neke od aktivnosti koje zaslužuju duboko poštovanje. Kako su devedesetih godina u najtežim i prelomnim trenucima, bili uz svoj narod, ovi čestiti ljudi tako i danas vredno rade i pomažu svima kojima je pomoć neophodna. Mlade generacije imaju mnogo toga da čuju i nauče od veterana Garde "Panteri" jer svaka njihova delatnost, svaka realizovana ideja šalje jednu pozitivnu poruku i lepu priču koja nam je svima neophodna u ovim burnim vremenima. Upravo njihov rad i veliko angažovanje najbolji su pokazatelj u kom smeru moramo ići i na kakvim temeljima trebamo graditi društvo ako želimo da idemo napred. 

Autor: istoričar Igor Mitić