Piše: Igor Mitić
Republika Srpska ne zaboravlja pripadnike drugih nacionalnosti koji su se borili u Vojsci Republike Srpske. Ravska, inače većinski hrvatsko selo, imalo je stotinu i petnaest dobrovoljaca hrvatske nacionalnosti u vojsci Srpske. Ovo mesto je inače smešteno u blizini Rudnika železne rude Ljubija, nedaleko od Prijedora. Zajedno sa komšijama Srbima, meštani hrvatske nacionalnosti učestvovali su u Odbrambeno-otadžbinskom ratu a njih devetoro položilo je svoje živote za slobodu.
RAVSKA - SINONIM ZA ČAST I POŠTENJE
Svako mesto u Bosni i Hercegovini poseduje neku svoju specifičnost, neku posebnost koja je izdvaja i razlikuje od drugih. Tako je i selo Ravska ostalo čuveno po dobrom, vrednom i čestitom narodu koji je poštenim radom i teškom mukom sticao, stvarao i gradio. Reč je pitomim, dobrodušnim ljudima koji svakog gosta srdačno prime i dočekaju. Svoju humanost pokazali su i u tom najburnijem periodu, kada su stali uz svoje komšije Srbe i suprotstavili se talasu mržnje.
Suživot i dobrosusedske odnose između Hrvata i Srba ovog kraja nisu uspela da poremete čak ni surova ratna zbivanja vođena devedesetih godina. Meštani su oduvek živeli u slozi i međusobnom poverenju a tako je i danas! Kako sami Prijedročani često vole da istaknu, Ravska je bila i ostala simbol zajedništva i sloge.
Stare fotografije i video snimci iz perioda sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka svedoče nam jasno da je život kako u Ravskoj, tako i u susednim selima prijedorske opštine bio idiličan i harmoničan. Niko nije preterano mario za verske i etničke razlike, a Srbi i Hrvati ovoga kraja oduvek su živeli u zajedništvu deleći i dobro i zlo. Ovde se skupa i slavilo i radovalo i ispraćalo. Obeležavali su se u prazničnom duhu i katolički blagdani i pravoslavni praznici, ljudi su se družili i redovno posećivali...zajedničke proslave i okupljanja bili su uvek glavni povod koji je spajao i povezivao sve narode ovog područja. Meštani ističu da su brojne porodice bile etnički mešovite a neke kuće su negovale i po tri vere.
Niko nije mogao ni naslutiti da će Prijedor, baš kao i druge gradove širom Bosne i Hercegovine pogoditi nesrećni rat i da će pesmu i veselje zameniti zvuci bombi i granata. Ipak, meštani Ravske su odlučno stali uz komšije Srbe, i branili svoje porodice, svoje mesto, svoj grad!
RAT U PRIJEDORU - ODBRANA KUĆNOG PRAGA!
Prva žrtva u Prijedoru, baš kao i u svim drugim opštinama u BiH bila je srpska! Reč je o mladom dvadesetogodišnjem policajcu čiji je život svirepo prekinut 30. aprila 1992. jer je nekome valjda zasmetalo njegovo ime, njegova srpska nacionalnost ili pak pravoslavna veroispovest. Taj nemili događaj zaoštrio je i poremetio međunacionalne odnose u Prijedoru i dodatno uneo strah među sve građane.
Događaj koji je podstakao i motivisao brojne prijedorske Hrvate da se priključe JNA i VRS, te aktivno učestvuju u odbrani Prijedora, bio je incident, tačnije etnički motivisan oružani napad koji su 22. maja 1992. izvršili muslimanski paravojnici, pripadnici "Zelenih Beretki" kod mesta Hambarine.U tom napadu su ubijena i ranjena šestorica mladića hrvatske i srpske nacionalnosti. Reč je o ljudima, pripadnicima JNA koji nisu učestvovali ni u kakvim ratnim aktivnostima i koji su se civilnim vozilom sasvim mirno vraćali svojim kućama i svojim porodicama. Na njih je ciljano iz zasede otvorena vatra a napadači su potom prišli i pucali iz neposredne blizine u nedužne ljude. Bio je to pucanj u srpski i hrvatski narod, pucanj u Jugoslaviju ali i pucanj u mir u Prijedoru.
Pripadnici muslimanskih paravojnih formacija su 30. maja 1992. iz više pravaca napali grad Prijedor i njegove građane. Prijedorčani su danas saglasni da je cilj muslimanskih napadača je bio da izazovu nemire i međuetničke sukobe. Već tada mnogi Hrvati su izrazili nepoverenje u Izetbegovićevu politiku a napad na Prijedor bila je kap koja je prelila čašu.
Građani Prijedora saglasni su danas u činjenici da su mete napada bili civili u gradu, te pripadnici JNA a da je plan bio da se grad stavi pod kontrolu Zelenih Beretki i drugih paravojnih formacija. Grad je odbranjen ali uz velike žrtve. Iako su se u odbrani Prijedora istakli pripadnici srpskog naroda, treba istaći da su tog dana u odbranu svog grada stali i brojni Hrvati, Ukrajinci ali i oni čestiti jugoslovenski orijetnisani Muslimani koji nisu želeli da učestvuju u nečasnim delima svojih sunarodnika.
Mnogi meštani tada odlučuju da uzmu oružje u ruke kako bi odbranili i zaštitili sebe, svoje porodice, svoje domove, svoj grad….Meštani Ravske hrabro su se borili svo vreme trajanja rata i branili nejač od raznih napada. Upravo su se oni među prvima te 1992. suprotstavili politici Alije Izetbegovića a stravični zločini muslimanskih snaga nad Hrvatima u Travniku, Prozoru, Vitezu, Mostaru i širom Lašvanske doline i Hercegovine koji su usledili, samo su potvrdili kako je ova odluka bila u potpunosti ispravna. Iz ovog i okolnih mesta život je izbubilo ukupno 18 Srba i Hrvata, a u znak sećanja na njihovu žrtvu redovno se pale sveće i održavaju komemoracije.Kako su sami meštani istakli, više puta je iz Sarajeva, naročito tokom rata, bilo pokušaja da se poseje seme zla, da se komšije zavade ali bez uspeha. Negde je ta propaganda dala efekte, ali u Ravskoj nikako! Ovi hrabri ljudi uspešno su odolevali svakoj provokaciji trudeći se da održe prijateljske odnose sa komšijama.
I tokom tih najtežih ratnih dana Srbi i Hrvati su se međusobno branili, štitili i čuvali. Mnogi meštani su stali u odbranu grada ali i zajedničke države Jugoslavije još na samom početku rata. Branili su njene vrednosti poput bratstva i jedinstva, odlučno se boreći protiv fašizma i jednoumlja.
Tokom 2017. godine sa područja mesne zajednice Gornja Ravska medaljom zasuga za narod posthumno su odlikovani Jakara Marijan, Begić (Joso) Nikica, Iveljić (Ivan) Milorad, Marijanović (Ilija) Drago. Ovi ljudi, baš kao i drugi meštani Ravske herojski su branili svoju otadžbinu a svoja imena večno upisali u legendu.
RAVSKA DANAS - EKONOMIJA KAO PRIORITET
Narod u Ravskoj i danas neguje dobre odnose sa svojim komšijama. Opredeljeni za mir i suživot, ovi vredni, čestiti ljudi aktivno učestvuju u društvenom životu kako svoje lokalne zajednice tako i Republike Srpske u globalu. Ovde se ne gleda ko je kakve vere i nacionalnosti, već je jedini kriterujum to kakav je ko čovek. Mnogima su ovi odnosi na prvi pogled čudni i neobični, naročito u podeljenom društvu kakvo je bosansko-hercegovačko pa se tako brojni posetioci sa nevericom pitaju da li je to moguće. Ipak, za meštane ovog kraja, nacionalne razlike su krajnje irelevantna stvar a mnogo su im veće brige egzistencija i ekonomija. Meštani Ravske trude se na sve načine da sebi i svojim porodicama obezbede kvalitetnu budućnost. Činjenica je da "incidenata na etničkoj osnovi" u državi kakva je Bosna i Hercegovina nimalo ne manjka. Međutim, ovi ljudi su uspeli da se izdignu iznad takvih barijera, pokušavajući zajedničkim snagama da stvore i izgrade jedno prosperitetnije i kvalitetnije društvo. U ovim ljudima nema mesta za mržnju, rasizam i šovinizam. Za njih je to nepoznanica, okrenuti su veri i slozi, svi se zajedno druže i pomažu jedni drugima koliko mogu.
Nedavno je Ravsku posetio i aktuelni gradonačelnik Prijedora Slobodan Javor koji je tom prilikom obećao pomoć. Jedan od meštana Ravske, Nikola Jurić, inače predsednik mesne boračke organizacije Gornja Ravska, napomenuo je da su međunacionalni odnosi ovde na vrlo visokom nivou kao i da samo mesto aktivno sarađuje sa gradskim vlastima. On je tom prilikom ukazao da je meštanima neophodna pomoć u obnovi zapuštene zgrade društvenog doma.
Gradonačelnik Slobodan Javor obećao je pomoć za stavljanje društvenog doma u funkciju naglasivši da je Zavod za izgradnju grada već uradio projekat i da će radovi biti organizovani u tri faze. Dodao je da meštani Gornje Ravske koji su bili u sastavu Vojske Republike Srpske zaslužuju posebno poštovanje: "Kada sagledamo sve ove probleme sa kojima se ljudi susreću vidimo da nije nimalo lako ali ono što je evidentno jeste da imamo dobru komunikaciju, da ima mogućnosti da se napreduje i nas raduje što ovdje žive ljudi koji su jedinstveni i složni, kako je bilo tada u to teško vrijeme za Republiku Srpsku kada se branila otadžbina, ovi ljudi, njih 115 iz ovog dijela grada su stali na branik otadžbine, branili su svoje kuće, svoja domaćinstva, nisu izdali komšije bili su tu jedan za drugoga".
Danijel Egić, ministar rada i boračko invalidske zaštite Republike Srpske, rekao je: "U Gornju Ravsku smo došli da saslušamo u kakvim uslovima se nalaze mještani ovog kraja, a naročito demobilisani borci i šta možemo uraditi na poboljšanju njihovog statusa. Vlada i Ministarstvo boračko invalidske zaštite će da obezbjedi jedan dio sredstava a onda ćemo u saradnji sa lokalnom zajednicom da vidimo kako ćemo to riješiti. Ono što je meni jako drago i što mogu sa ponosom mogu istaći da je Republika Srpska domovina za sve ljude različitih nacionalnosti, što u drugim dijelovima Bosne i Hercegovine nije tako. Ovi ljudi imaju sva prava, uvaženi su članovi zajednice i mi to svojim dolaskom ovdje i potvrđujemo."
RAVSKA KAO PRIMER SVIM NARODIMA U OKRUŽENJU
Odnosi između meštana Gornje i Donje Ravske i susednih prijedorskih sela su najbolji mogući. Srbi i Hrvati se međusobno posećuju, druže, neguju svoja prijateljstva a vrlo često zajedno dočekuju kako pravoslavne, tako i katoličke praznike. Mediji u Republici Srpskoj su čak 2017. napravili i TV prilog o tome kako meštani ovog pitomog mesta proslavljaju katolički uskrs. Neki su prešli i stotine kilometara, samo da bi praznik proslavili sa porodicom. - Moje mišljenje je da je ovdje draže i ljepše proslavljanje Uskrsa. Znate kako kažu- možete otići iz Bosne ali Bosna iz vas ne može. Zbog toga se mi uvijek vraćamo – rekao je tada Veljko, koji je iz Nemačke došao kao bi sa porodicom u Gornjoj Ravskoj proslavio najveći hrišćanski praznik.
Uz bogatu trpezu, praznično raspoloženje i čestitke, i iz doma Begića je tada upućena uskršnja poruka. Najveći hrišćanski praznik nosi jednu značajnu poruku, a to je praštanje – poručili su tada Begići.
Meštani Ravske, ti vredni i pošteni ljudi zajedničkim trudom pokušavaju da svoja mesta što je više moguće unaprede, radi se na kulturi, obrazovanju, sprovode se zajednički projekti. Alfaltiraju se ulice, obnavljaju se kuće, podižu se društveni objekti. Kulturne manifestacije, priredbe i izložbe predstavljaju glavni most koji povezuje meštane, a naročito mlađe generacije.
I mladi se međusobno druže. Prva prijateljstva rađaju se u mesnoj školi koju zajedno pohađaju i Srbi i Hrvati. Vrlo često se organizuju zajedničke priredbe, takmičenja i druženja među školarcima kako u samoj Ravskoj tako i među ostalim, susednim mestima. Mladi se na taj način od najranijeg uzrasta integrišu u zajednicu ne gledajući ko je kakve nacionalnosti.
Ljudi neguju svoju kulturu, tradiciju i običaje i to vrlo često rade zajedno. Na verske i nacionalne različitosti meštani Ravske i Prijedora gledaju kao na most koji spaja i povezuje dva naroda, koji daje osobenost, specifičnost i posebnu draž ovom kraju za razliku od nekih drugih mesta.
Hrvatski narod Ravske i okolnih sela odlučan je u namerama da ostane na svom ognjištu i da zajednički grade suživot sa komšijama srpske nacionalnosti.
Ravska je iznedrila veliki broj mladih, uspešnih ljudi u domenu politike, prosvete, ekonomije, turizma, nauke...Prijateljski odnosi između dva naroda trebali bi poslužiti svima kao primer. Ovo mesto je bilo i ostaće simbol suživota, mesto prepoznatljivo po gostoljubivim i poštenim ljudima koje nam svima treba služiti kao putokaz, naročito u ovim teškim vremenima.
Коментари
Постави коментар