HRAM U SKELANIMA - SIMBOL POVRATKA I OPSTANKA SRBA

Piše: Igor Mitić

Skelani su rajsko naselje smešteno na levoj obali reke Drine i to na samoj granici sa Republikom Srbijom. Od susedne Bajine Bašte deli ih samo most! Interesantna je činjenica su Skelani još pedesetih godina prošloga veka imali status opštine, međutim, ovo područje danas pripada opštini Srebrenica. S obzirom da su neki stanovnici Skelana od svoje matične opštine udaljeni i do pedeset kilometara, ne treba nas čuditi što je ovo mesto oduvek bilo oslonjeno na susednu Srbiju. Simbolično, Skelani su oduvek predstavljali most koji je povezivao i spajao naš narod sa obe strane Drine i zato ovo mesto ima posebno, značajno mesto u bogatoj srpskoj istoriji. 

Glavne asocijacije na Skelane su fascinantni pejzaži uz reku Drinu, te nadaleko čuveno Arheološko područje Skelani, inače nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine. Skelani su velikom broju ljudi ipak ostali u sećanju po surovim ratnim zbivanjima koja su u značajnoj meri obeležila živote svih ljudi ovoga kraja. 

Zaštitni znak samog mesta baš kao i čitavog Podrinja jeste Hram Svetih apostola Petra i Pavla, inače jedna od najlepših svetinja u našoj bratskoj Republici Srpskoj koju svake godine poseti stotine i stotine vernika. 

VERSKI ŽIVOT U SREBRENICI

O tome da je Srebrenica decenijama i vekovima unazad funkcionisala kao nacionalno, versko i kulturno središte čitave regije Podrinja, svedoči nam veliki broj veleletnih pravoslavnih hramova, manastira i crkava sačuvanih sve do današnjih dana. Mnogobrojni, pravoslavni manastiri odražavaju bogatu kulturu i istoriju srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i oni su od davnina predstavljali bogate riznice i kulturna i duhovna staništa našeg naroda na ovim prostorima. Velikom raznovrsnošću graditeljskih i arhitektonskih stilova pravoslavne svetinje svedoče o različitim uticajima na srpsku arhitekturu i umetnost. S obzirom na činjenicu da se Srebrenica nalazi na pogodnom geografskom položaju i na raskršću važnih međunarodnih puteva ona je kroz istoriju često bila osvajana sa svih strana. Tako su se mešali i susretali razni uticaji, različite kulture i običaji sa zapada i istoka što je ostavilo velikoga traga.

Pravoslavne svetinje u Srebrenici i Podrinju za srpski narod su  mnogo više od običnih sakralnih objekata. Njihova istorija je burna i turbulentna a njihov značaj za srpsku zajednicu je enorman. Kada su Srbi stradali i bili progonjeni i hramovi i crkve su tada stradale, kada su se Srbi vraćali i svetinje bi ponovo oživele, kada se obnavljao život u Srebrenici, ujedno se obnavljao i verski, duhovni život! 

HRAM U SKELANIMA - ZAŠTITNI ZNAK PODRINJA

Hram Svetih apostola Petra i Pavla u Skelanima nesumnjivo predstavlja jedan od najlepših verskih objekata u regionu i zaštitni je znak čitave istočne Bosne. Gradnja hrama započela je 1991. godine prema projektu istaknutog arhitekte Zorana Petrovića. Temelji su osvećeni 27. jula 1991. a radovi su zbog izbijanja ratnih sukoba prinudno obustavljeni naredne godine. 

Svetinja je izgrađena od granita iz Radlja kao i od sitne cigle dimenzija 27x19 metara, pokrivena je bakrom i ima kupolu i zvonik sa jednim zvonom. Kao što je već poznato u blizini hrama na arheološkom nalazištu rimskom Municipijumu postoje temelji tri hrama iz četvrtog, petog i šestog veka. Matične knjige se vode od 1940. godine a one starije su izgorele tokom Drugog svetskog rata. 

Hram nije živopisan a ikonostas od kovanog gvožđa je izgrađen u radionici majstora Vasilija Mitrovića iz Ugljevika. Ipak, ne tako davno Negosava Pavlović, likovni pedagog i akademska slikarka iz Bajine Bašte, aktivno se uključila u oslikavanje ikonopisa na Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla. Ikonopis izobražava Svete apostole Petra i Pavla kako "drže" model crkve čiji su zaštitnici, i nalazi se iznad glavnih dveri skelanske crkve. 

Uz hram se nalazi i Parohijski dom dimenzija 10x10 metara koji je građen u periodu od 1972. do 1980. godine. Metalni ikonostas je u međuvremenu zamenjen drvenim.

Pri hramu je službovalo više sveštenika. Jerej Boban Lazarević, ostao je zapamćen kao  humanista i kao jedan skroman, pošten čovek široke duše i velikog srca. Njega su 5. jula 1992. ubili pripadnici muslimanskih snaga i to dok je vršio verski obred u srebreničkom selu Krnjići. Samo tog dana u ovom i obližnjem selu Zagoni, muslimani iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića ugasili su 38 života nevinih srpskih civila, žena, dece i starijih osoba. U porti hrama podignut je spomenik u znak sećanja na jereja Lazarevića. Nakon njegove smrti dužnost je preuzeo protojerej-stavrofor Dimitrije Krsmanović, paroh fakovački koji je ospluživao parohiju od 09.07.1992. nakon čega je postavljen za skelanskog paroha i na tom mestu je ostao sve do odlaska u penziju 2012. godine. U periodu od 2015. do 2019. godine sveštenik u Parohiji Skelanskoj bio je Stefan Eraković, da bi ga nakon toga nasledio otac Srđan Lalović. 

DEVASTACIJA HRAMA - TRAGIČNI 16. JANUAR

U našoj istoriji Skelani su, nažalost, ostali upamćeni i po surovom ratu koji je vođen u periodu od 1992. do 1995. kada je ovo područje u velikoj meri spaljeno i opustošeno. Zbog velike tragedije koja je zadesila srpsko stanovništvo ovog kraja, Skelani su danas sinonim ratne patnje našeg naroda. U porti pravoslavnog hrama podignut je veliki crni mermerni spomenik u znak sećanja na 306 nevinih srpskih žrtava, meštana MZ Skelani, koji su izgubili živote tokom četvorogodišnjeg muslimanskog terora. 

Muslimanski-bošnjački vojnici izvršili su od početka rata više napada na područje Skelana, a kao najtužniji dan pamti se 16. januar 1993. kada je počinjen masovni ratni zločin nad Srbima. Tog maglovitog, zimskog jutra muslimanski vojnici iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića izvršili su napad na Skelane i svirepo ugasili živote šezdeset i devetoro meštana srpske nacionalnosti. Gotovo dve stotine ljudi je ranjeno, a tridesetak civila je zatočeno i odvedeno u zloglasne logore. Najbrojnije žrtve muslimanskog napada su bili civili - žene, starije osobe i deca. Naoružani dugim cevima, snajperima, pištoljima i puškama, te hladnim oružjem, uniformisani muslimanski vojnici došli su na tuđi kućni prag da osvajaju, otimaju, pale i ruše. Nisu imali milosti baš ni prema kome o čemu nam najbolje svedoči podatak da je samo tog jutra ubijeno petoro, a teško ranjeno osamnaestoro dece čija je sva krivica bila njihova srpska nacionalnost i pravoslavna veroispovest.

Mnoge kuće, društveni i pomoćni objekti su tada zapaljeni i uništeni, a tešku sudbinu doživeo je i Hram Svetih apostola Petra i Pavla koji je devastiran i teško oštećen. Preko dvadeset verskih objekata na području srebreničke regije su pripadnici muslimanske vojske zapalili, porušili i uništili za vreme trajanja rata pa takva sudbina nije zaobišla ni ovu svetinju. Ekstremisti i nevernici lomili su ikone, skrnavili freske, uništavali zvona i krstove, pljačkali crkvenu imovinu, ispisvali uvredljive grafite, minirali šta su stigli...

U Skelanima je nedavno započet proces sanacije i rekonstrukcije parohijskog doma, u kojem će biti urađena spomen-soba sa uklesanim imenima 306 civila i branilaca- pripadnika Vojske Republike Srpske iz ovog mesta, stradalih u proteklom Odbrambeno-otadžbinskom ratu, izjavio je predsednik Srpskog kulturno-prosvetnog društva „Osat“ Duško Mandić. 

HRAM - SIMBOL OPSTANKA SRBA NA LEVOJ OBALI DRINE

Sa obnovom hrama i čitavog grada krenulo se još 1995. godine kada je hiljade prognanih Srba iz Srebrenice pa tako i Skelana dobilo priliku da se vrati na svoja ognjišta. Tada su započeti brojni procesi revitalizacije opštine. Verni narod Skelana tako je krenuo u zajedničku kampanju obnove  svetinje a želja da se život ponovo vrati u ove krajeve bila je veoma velika.  Kompletni radovi su završeni 2007. godine kada je hram osveštan. Zahvaljujući toj snažnoj volji, ovi hrabri ljudi su Skelane doslovno podigli iz pepela i stvorili od tog mesta jednu od najpularnijih turističkih destinacija današnjice.

Srpski narod u Skelanima simbol je poštenja i dobrote. Reč je o časnim, skromnim i čestitim ljudima - velikim domaćinima i nadaleko čuvenim humanistima i dobrotvorima. Gostoprimljivi i ljubazni, ljudi ovog kraja oduvek su sa posebnom toplinom dočekivali svakog gosta kao da im je narođeniji. Poštujući i uvažavajući kulturu i običaje drugih, Skelanski Srbi su vekovima unazad vredno baštinili, negovali i prenosili svoje običaje i tradiciju. Osim što su se kroz istoriju dokazali kao hrabri ratnici, stanovnici Skelana i danas predstavljaju uzor i primer svima nama - od toga kako se treba voleti zavičaj i čuvati vlastito ognjište, do toga kako treba negovati svoju tradiciju, istoriju i kulturu.

Deo prognanih Srba nikada se, nažalost, nije vratio u  mesta odakle su proterani i oni danas žive rasuti širom sveta - od zapadnih zemalja i Skandinavije, preko Amerike i Kanade pa sve do daleke Australije.

Hram u Skelanima danas ima posebno, značajno mesto u srcima svih Srba ovog kraja i on je simbol povratka, obnove i opstanka srpskog naroda na ovim prostorima. Iz godine u godinu, liturgijama prisustvuje sve više i više ljudi...u porti hrama česte su i svadbe, te krštenja i druge svetkovine.

 

Naročito je lepo i veselo u praznične dane kada mnoge porodice dođu iz raznih krajeva širom zemaljske kugle da ovde skupa sa svojim najbližima podele harmonične trenutke. Skelane svake godine poseti i veliki broj stranih turista iz svih delova sveta, koji dolaze u ove krajeve da potraže mir i odmor od gradske buke i brzog života  ali i  da se upoznaju sa istorijom i kulturom naroda ovog podneblja. Strani posetioci su složni u činjenici da pred lepotom hrama u Skelanima baš niko ne ostaje ravnodušan a impresionirani celokupnim utiskom, mnogi svoje posete ponavljaju i po više puta. 

I danas ova svetinja stoji i odiše nekim novim posebnim sjajem. Meštani su u potpunosti u pravu kada kažu da je hram Svetih apostola Petra i Pavla u Skelanima simbol jednog novog početka i novog života!